Сећам се тих дана када је потписан Бриселски споразум. Насловнице провладиних медија поручивале су да је остварена велика победа: „Радуј се Србијо, власт је извела историјски маневар и одбранила државне интересе“.
Патриотске и државотворне снаге месецима су упозоравале на обману коју је Брисел припремио за Србију и катастрофалне последице које нас очекују уколико Дачић и Вучић пристану на такав сценарио.
На нас је испаљиван сличан реторички арсенал који и данас имамо прилике да слушамо критикујући француско-немачки план.
У покушају да одбране оно што су учинили у Бриселу, пустили су машти на вољу. Обећавали су рајске вртове, високе просечне плате, Заједницу српских општина, процват привреде и загарантовану будућност у Европској унији.
Међутим, ни десет година касније, политичка браћа Грим нису поднела одговорност за катастрофалну политику према Косову и Метохији.
Напротив, наставили су да нас уверавају да је за наше добро било да укинемо српске институције у покрајини, распустимо Цивилну заштиту, интегришемо судије у правосуђе „Републике Косово“, омогућимо им позивни број, с заузврат добијемо интензивирање терора над Србима и упаде РОСУ јединица на терен на коме никада раније нису крочили, а камоли комотно патролирали.
Јубиларну годишњицу од бриселских (не)споразума Европска унија је прославила укидањем виза за тзв. Републику Косово. Курти је награђен за свакодневно насиље над Србима и промовисање Велике Албаније.
Биланс је такав да сатима можемо набрајати шта су ова и претходна власт уступиле лажној држави и сепаратистима, а остати потпуно неми пред питањем: шта је Србија добила од бриселских нагодби?!
Суштина је у следећем: Десет година су предавали земљу да би сачували власт.