Реторика о Европској унији као поузданом партнеру Србије потпуно је доживела дебакл.
Људи у Србији данас питају: Где су сви ти силни пријатељи који нас наводно поштују, а сада нам траже да укинемо сопствену државу и испишемо се из историје. Да ли су то пријатељи Србије или ове власти?
Фарса је готова. Речи као што су инвестиције, успеси, економска снага, улагања, замењене су речима повлачење инвестиција, откази, санкције, изолација. Председник је изашао са букетом увенулог цвећа. Бајка о Србији као економском тигру, свела се на тужну причу о уцвељеном мачету.
Уместо одговора западним изасланицима и Аљбину Куртију, власт се обрушила на државотворну опозицију. Најгоре речи, најтеже оптужбе и највећи изливи беса упућени су на нашу адресу зато што нисмо пожурили, да попут неких других, подржимо план који представља пут ка коначном прогону државе Србије са своје колевке.
Није то никакав оквир за преговоре, него омча за српски народ. Србија без Косова и Метохије престаје да постоји као држава. То није само губитак територије већ и отимачина наше историје.